Četvrti panel drugog dana Energetskog samita u Neumu bio je rezervisan za dijalog o postojećim i budućim obavezama Bosne i Hercegovine na putu dekarbonizacije energetskog sektora.
Obaveze koje su preuzete kroz usvojeni NDC, Sofijsku deklaraciju o Zelenoj agendi za zapadni Balkan, Mapu puta za dekarbonizaciju i NECP (čija je izrada u završnoj fazi) definišu put za transformaciju energetskog sektora Bosne i Hercegovine, saopćili su organizatori.
Diskutovalo se i o mogućnostima realizacije ovih obaveza kroz implementaciju garancija porijekla (GO), obligacione šemama za energetsku efikasnost (EEO) i oporezivanje ugljika te izvorima finansiranja potrebnim za izgradnju infrastrukture za električnu mobilnost, aktivne kupce – proizvođače električne energije i mjere energetske efikasnosti.
Zaključeno je da je ovo ključna godina za Bosnu i Hercegovinu koja mora da reguliše zakonske okvire i krene u proces ispunjavanja prethodno preuzetih obaveza.
Goran Krstović, zamjenik voditeljice projekta Dekarbonizacija energetskog sektora u BiH koji u ime vlade SR Njemačke provodi GIZ, kroz uvodno je izlaganje predstavio koje su to obaveze koje je Bosna i Hercegovina preuzela potpisivanjem Sofijske deklaracije, a to je da će zajedno sa EU raditi na uvođenju stroge klimatske politike te reformi energetskog i transportnog sektora.
“Glavni cilj je osiguranje energetske sigurnosti te smanjenje uticaja dinamike rasta cijena na tržištu u narednom periodu tako da imamo širok spektar efekata koje će stanovništvo, privreda te zajednica u cjelini osjetiti“, izjavio je Krstović.
Hamdija Mujezin, ispred UNDP BiH istakao je dvije ključne grupe intervencija. Prva grupa za cilj ima povećanje kapaciteta obnovljivih izvora energije sa svrhom smanjenja karbonske intenzivnosti te povećanje udjela obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji a druga se fokusira na povećanje energetske efikasnosti s ciljem smanjenja energetskih potreba na strani krajnjeg potrošača.
“Dekarbonizacija je preuzeta obaveza i napredak za BiH. Evropska Unija je spremna da finansira ovaj proces kroz finansijsku i tehničku asistenciju. Konzistentne akcije (koje uključuju usvajanje Nacionalnog energetskog i klimatskog plana) i snažno učešće privatnog sektora su ključ za uspjeh“, rekao je šef za saradnju EU Delegacije u BiH Stefano Ellero.
“Put ka dekarbonizaciji je jasan, ali ono što se nameće kao ključno je određivanje rokova o prestanku podsticanja korištenja fosilnih goriva, datum zatvaranja termoelektrana te uvođenje taksi na CO2“ izjavila je tokom diskusije stručnjakinja za tržište električne i obnovljive izvore energije Sekreterijata Energetske zajednice Naida Taso.
Panelisti Ivan Šarić, ESCO ekspert na UNDP projektu, Jasmina Kafedžić, šefica Odjela za energetsku efikasnost Fonda za zaštitu okoliša FBiH, Raduška Cupać, rukovodilac sektora za energetiku i životnu sredinu UNDP, Sanja Kapetina, šefica Odsjeka za sekundarnu energiju i projekte Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Srđan Todorović, direktor Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Republike Srpske, tokom diskusije su u više navrata naglasili važnost investiranja u obnovljive izvore energije, stoji u saopćenju.
Biznis.ba / Fena