Oznaka: top

Na listu renomiranog svjetskog časopisa “Financial Times” među top deset mikrogradova budućnosti, pogodnih za investiranje, našla su se tri grada iz naše zemlje – Tešanj, Kakanj i Gradiška.

Tešanj je na četvrtom, Kakanj na sedmom, a Gradiška na devetom mjestu među 117 ostalih evropskih gradova – tako je časopis “Financial Times” rangirao naše gradove na listi mikrogradova budućnosti ispod stotinu tisuća stanovnika. A razloga zašto su na ovoj listi je mnogo. Prvenstveno u Tešnju.

– Mi smo u posljednjih desetak godina imali rast izvoza od nekih 80 posto, rast uvoza od 70-ak posto. Samo u posljednje četiri godine promet je s milijardu i 400 došao na dvije i pol milijarde, dakle, porastao je i broj zaposlenih, a u posljednjih godinu dana mislim da je novih oko 350 poslovnih subjekata – kazao je Suad Huskić, načelnik Tešnja.

Riječ je o čitavom mozaiku faktora koji utječu na dobre rezultate. Ocjenjivani su ekonomski potencijal, ljudski kapital i stil života, ekonomičnost, povezanost, povoljnost za poslovanje te strategija izravnih stranih ulaganja, prenosi Večernji list BiH.

U općini Kakanj dobivate refundaciju troškova osnivanja firme u potpunosti, tako da poduzetnik koji se odluči na registraciju firme tehnički ne mora imati ništa osim svog osnovnog kapitala. A više od hiljadu poslovnih subjekata omogućilo je da ovaj bh. gradić ima i najveći prosjek plata u Zeničko-dobojskom kantonu i čak 40 milionera, ističu iz Razvojnog centra.

– Ono što je nama bilo bitno je Kakanj pozicionirati na tu listu radi onoga što nam dolazi u idućem periodu kroz pretpristupne fondove IPO 24 i velika finansijska sredstva koja će biti na raspolaganju BiH, a prema nekim naznakama, bit će na raspolaganju i lokalnim zajednicama za izravne projekte – kazao je Mirnes Bajtarević, načelnik općine Kakanj.

Aldin Ćatić, direktor Razvojnog centra Kakanj, rekao je: – Imamo ozbiljan program stipendiranja deficitarnih zanimanja na području općine Kakanj, tako da gledamo osigurati i kvalitetnu radnu snagu za sve naše subjekte i formirati se u saradnji s privredom.

U Gradišci privrednici i građani u roku od sedam dana mogu dobiti lokacijske uslove, za pet dana građevinsku, a za 15 upotrebnu dozvolu, što uveliko olakšava ulaganja i pozicionira ih na deveto mjesto evropskih mikrogradova. Ekonomski stručnjaci ističu kako na listu Financial Timesa nije lako doći jer je jedno od vodećih svjetskih glasila.

Prof. dr. Jasmin Halebić s Ekonomskog fakulteta UNZE-a, rekao je: – Financial Times ima prosječnu dnevni tiraži veći od 115 hiljada primjeraka, a kada se tome doda njegov utjecaj putem online platformi, onda se može kazati kako je ova informacija od globalnog značaja i za nju su doznali poslovni ljudi, turisti, oni koji donose odluke, investitori.

Iako je naše uređenje do te mjere birokratiziralo i zakomplikovalo sistem parafiskalnim i fiskalnim opterećenjima, koja, ističu privrednici, guše bh. ekonomiju, ova tri grada dokazala su da postoji način da se olakšava koliko se zakonski olakšati može – i time postavili obrazac ponašanja drugim bh. gradovima, piše biznis.

BANJALUKA – Privredno društvo Solvia FME d.o.o. Banja Luka u vlasništvu Mladena Ignjatovića iz Banja Luke, ostvarilo je značajan iskorak u korporativnoj i poslovnoj istoriji Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, postavljajući novi standard u registraciji vlasničkih udjela u društvu sa ograničenom odgovornošću u nematerijalizovanom obliku odnosno kao elektronski zapis u Centralnom registru hartija od vrijednosti a.d. Banja Luka.

Ovaj značajan poslovni iskorak u poslovanju ove kompanije, dolazi kao rezultat nedavnih izmjena Zakona o privrednim društvima Republike Srpske iz 2023. godine, omogućavajući društvima da elektronski registruju svoje vlasničke udjele u Centralnom registru hartija od vrijednosti a.d. Banja Luka.

Solvia FME d.o.o. Banja Luka je prvo pravno lice organizovano kao društvo sa ograničenom odgovornošću koje je iskoristilo ovu zakonsku mogućnost u Republici Srpskoj, stavljajući sebe u prvi plan kao pionira digitalizacije i transformacije poslovanja na nivou upravljanja vlasničkim udjelima, ne samo na području digitalizacije upravljanja procesima dnevnih poslovnih aktivnosti.

Mladen Ignjatović, osnivač i vlasnik Solvia FME d.o.o. Banja Luka, ističe: “Ovo je značajan iskorak za naše privredno društvo, ali i čitavu poslovnu zajednicu. Elektronski vlasnički udjeli donose ne samo praktičnost u upravljanju istima, već i veći nivo sigurnosti i transparentnosti u više sfera poslovanja.“

Osim što omogućava lakše i efikasnije upravljanje udjelima, nova zakonska regulativa pruža i dodatne koristi i u oblasti sprečavanja pranja novca. Centralni registar sada može identifikovati krajnjeg vlasnika društva, čime se podiže nivo integriteta tržišta vlasničkih udjela u doo.

“Ovo predstavlja novu, sjajnu, mogućnost za druge kompanije da slijede naš primjer i unaprijede svoje poslovanje. Sve navedeno podstiče stvaranje dodatne pravne sigurnosti na tržištu vlasničkih udjela u društvima sa ograničenom odgovornošću, a Solvia FME d.o.o. može pružiti i podršku i mentorstvo u ovom procesu registracije vlasničkih udjela u elektronskom obliku“, dodaje Ignjatović.

Solvia FME d.o.o. Banja Luka poziva sve zainteresovane kompanije da se pridruže u ovom poslovnom napretku i zajedno doprinesu stvaranju stabilnog i transparentnog poslovnog okruženja u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini.

Izmjene zakona iz 2023. godine

Izmjenama i dopunama Zakona o privrednim društvima Republike Srpske iz 2023. godine propisano je da  članovi društva sa ograničenom odgovornošću mogu svoje udjele registrovati u Centralnom registru hartija od vrijednosti a.d. Banja Luka. Udjeli koji su registrovani u Centralnom registru u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, smatraju se hartijama od vrijednosti i slobodno su prenosivi. Propisi kojima je uređeno tržište hartija od vrijednosti shodno se primjenjuju i na vođenje registra udjela kod Centralnog registra i izdavanje izvještaja.

 U slučaju prenosa poslova vođenja knjige udjela na Centralni registar, primjenjuje se načelo konstitutivnosti upisa u Centralni registar, koje podrazumijeva da se sva prava i obaveze stiču od dana upisa u Centralni registar, bez obzira na dan upisa u registar poslovnih subjekata.

 Ovo je prvi korak ka transformaciji poslovanja pravnih lica organizovanih kao društava sa ograničenom odgovornošću i transformaciji postupka registracije poslovnog subjekta sa sudskog postupka na upravni postupak registracije pred Centralnim registrom, što dovodi do dodatne pravne sigurnosti kod vlasništva nad članskim udjelima u d.o.o.

PR

Objava Prvi elektronski vlasnički udjeli u d.o.o. registrovani u Centralnom registru hartija od vrijednosti a.d. Banja Luka prenijeta sa portala Capital.ba – Informacija je capital.

LJUBLJANA – Banke u Sloveniji ostvarile su u januaru 66,7 miliona evra dobiti prije oporezivanja, što je 65 procenata više nego u istom mjesecu prošle godine. Čista dobit bila je 58,1 milion evra, odnosno 64 odsto više nego godinu dana ranije.

Banke su prošle godine ostvarile nešto manje od 1,1 milijardu evra čiste dobiti, što je 119 odsto više nego godinu dana ranije, prenosi Seebiz. Istovremeno, neto kamate na razliku između kamate na kredite i novčane depozit su gotovo udvostručene, bruto prihodi banaka porasli su za 50 odsto, a neto prihodi za 106 procenata.

Bruto prihod banaka u januaru dostigao je 180,1 evra, što je 28 odsto više nego u januaru prošle godine. Neto dobit porasla je za 50 odsto na godišnjem nivou na 62,6 miliona evra. Troškovi poslovanja porasli su za 18 odsto na 117,5 miliona evra.

Obim bankarskih kredita nastavlja da se smanjuje, a međugodišnja dinamika opadanja blago je ojačala u januaru. Na kraju prvog mjeseca ove godine ukupna vrijednost kredita nebankarskom sektoru bila je 26,92 milijarde evra, što je za 2,9 odsto manje.

Vrijednost kredita stanovništva dodatno je porasla u januaru za 18,8 miliona evra na ukupno nešto više od 12,47 milijardi evra. To je 3,6 procenata više nego što je bilo u januaru prošle godine, čime je dinamika rasta u odnosu na 2023. godinu delimično ojačana.

Rast je prije svega rezultat procvata potrošačkih kredita, čija je ukupna vrednost bila 12,4 odsto viša na godišnjem nivou, dok su stambeni krediti zabeležili rast od 0,6 odsto godišnje. Biznis.rs

Objava Slovenačke banke godinu započele sa nižim rastom dobiti prenijeta sa portala Capital.ba – Informacija je capital.

Ukupna desezonirana industrijska proizvodnja u BiH u januaru veća je za 1,7 odsto u odnosu na decembar prošle godine, a u poređenju sa istim mjesecom 2023. godine bilježi pad od 6,4 odsto, objavila je Agencija za statistiku BiH.

Proizvodnja trajnih proizvoda za široku potrošnju u januaru bila je veća za 7,2 odsto u odnosu na decembar prošle godine, energije za 4,3 odsto, kapitalnih proizvoda za 3,6 odsto, neetrajnih proizvoda za široku potrošnju za 3,3 odsto, a intermedijarnih proizvoda za 3,2 odsto.

U januaru ove u odnosu na isti mjesec 2023. godine proizvodnja energije veća je za četiri odsto, dok je proizvodnja netrajnih proizvoda za široku potrošnju manja za 4,6 odsto, kapitalnih proizvoda za 7,5 odsto, intermedijarnih proizvoda za 12,1 odsto, a trajnih proizvoda za široku potrošnju za 13,7 odsto.

Desezonirana industrijska proizvodnja u januaru u proizvodnji i snabdijevanju električnom energijom, gasom veća je za 4,1 odsto u odnosu na decembar lani, u vađenju rude i kamena za 2,5 odsto, a u prerađivačkoj industriji za 1,3 odsto.

U poređenju sa januarom prošle godine, proizvodnja i snabdijevanje električnom energijom i gasom bilježi rast od 4,9 odsto, dok je u vađenju ruda i kamena zabilježen pad od 7,6 odsto, te prerađivačkoj industriji za 8,2 odsto, pišu nezavisne.

LJUBLJANA – Banke u Sloveniji ostvarile su u januaru 66,7 miliona evra dobiti prije oporezivanja, što je 65 procenata više nego u istom mjesecu prošle godine. Čista dobit bila je 58,1 milion evra, odnosno 64 odsto više nego godinu dana ranije.

Banke su prošle godine ostvarile nešto manje od 1,1 milijardu evra čiste dobiti, što je 119 odsto više nego godinu dana ranije, prenosi Seebiz. Istovremeno, neto kamate na razliku između kamate na kredite i novčane depozit su gotovo udvostručene, bruto prihodi banaka porasli su za 50 odsto, a neto prihodi za 106 procenata.

Bruto prihod banaka u januaru dostigao je 180,1 evra, što je 28 odsto više nego u januaru prošle godine. Neto dobit porasla je za 50 odsto na godišnjem nivou na 62,6 miliona evra. Troškovi poslovanja porasli su za 18 odsto na 117,5 miliona evra.

Obim bankarskih kredita nastavlja da se smanjuje, a međugodišnja dinamika opadanja blago je ojačala u januaru. Na kraju prvog mjeseca ove godine ukupna vrijednost kredita nebankarskom sektoru bila je 26,92 milijarde evra, što je za 2,9 odsto manje.

Vrijednost kredita stanovništva dodatno je porasla u januaru za 18,8 miliona evra na ukupno nešto više od 12,47 milijardi evra. To je 3,6 procenata više nego što je bilo u januaru prošle godine, čime je dinamika rasta u odnosu na 2023. godinu delimično ojačana.

Rast je prije svega rezultat procvata potrošačkih kredita, čija je ukupna vrednost bila 12,4 odsto viša na godišnjem nivou, dok su stambeni krediti zabeležili rast od 0,6 odsto godišnje. Biznis.rs

Objava Slovenske banke godinu započele sa nižim rastom dobiti prenijeta sa portala Capital.ba – Informacija je capital.

Aerodrom je u februaru ostvario 216 letova (306 u februaru 2023), piše regionalni avio-portal Zamaero.

Banjalučki aerodrom je u februaru 2024. po avioprevoznicima imao sljedeći broj putnika:

– Ryanair 10.141 putnika (15.339 u II/2023) na 62 leta (112 u II/2023);
– Wizz Air 7770 putnika (12.218 u II/2023) na 42 leta (80 u II/2023);
– Air Serbia 510 putnika (544 u II/2023) na 16 letova (kao i 2023);
– Ostali letovi 95 putnika (143 u II/2023) na 96 letova (98 u II/2023).

Najviše putnika je bilo prema Baselu 4.993 (Wizz Air), Memmingenu 2.782 (Ryanair) i Dortmundu 2.777 (Wizz Air). Load faktor na liniji za Beograd je bio 44,3%. Aerodrom je od početka godine ostvario 38.998 putnika i 430 operacija, piše profitiraj.

BRISEL – Evropska komisija će u narednim danima nametnuti carinu od 95 evra po toni žitarica iz Rusije i Belorusije i tarife od 50 odsto na uljarice i njihove derivate, kako bi umirila svoje farmere i neke zemlje članice.

Ovaj potez je odgovor na proteste farmera širom Evropske unije protiv restrikcija Zelenog plana koji je namenjen da se bori sa klimatskim promenama i za ponovno uvođenje carina na ukrajinske poljoprivredne proizvode koje su ukinute nakon Ruske invazije 2022. godine, prenosi Financial Times.

Farmeri iz Poljske, Mađarske i Slovačke tvrde da je ukidanje carina Ukrajini potkopalo njihove cene, a premijer Poljske Donald Tusk je pozvao EU da potpuno zabrani uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Rusije i Belorusije.

(Tanjug)

Objava EU uvodi carinu na poljoprivredne proizvode Rusije i Belorusije prenijeta sa portala Capital.ba – Informacija je capital.

Anketa koju je Bloomberg sproveo među ekonomistima pokazuje reviziju naniže u odnosu na očekivanja od prije mjesec dana, koja su pokazivala stagnaciju.

Bundesbanka je također istakla da je Njemačka vjerovatno u šestomjesečnom padu, iako je naglašeno da je ”ozbiljniji pad malo vjerovatan”. Slično tome, Ministarstvo privrede je saopštilo da većina istraživačkih instituta ”očekuje da će BDP ponovo pasti u prvom kvartalu 2024. godine“.

– Uprkos pozitivnim trendovima u industrijskoj proizvodnji, građevinarstvu i spoljnoj trgovini na početku 2024. godine, još se ne nazire primjetan ekonomski oporavak – navedeno je u mjesečnom izvještaju Ministarstva privrede.

– To je zbog kontinuirane slabe domaće tražnje, visokih troškova finansiranja i još uvijek prigušenog raspoloženja među privatnim domaćinstvima i kompanijama – dodaje se.

Ispitanici u Bloombergovom istraživanju takođe su smanjili svoju prognozu za cijelu 2024. te sada očekuju zbirni rast od tek 0,1 posto.

To je u skladu sa upozorenjem ministarstva da se „primjetan ekonomski uzlet ne očekuje do kasnije u godini, pošto stope inflacije i dalje padaju, plate i prihodi rastu, tržište rada ostaje stabilno i podsticaj spoljnotrgovinske razmjene raste“.

Podaci koji treba da budu dostavljeni ove sedmice mogu donekle poboljšati raspoloženje ekonomista. Predviđa se da će se ZEV anketa o očekivanjima u utorak i Ifo indeks poslovne klime u petak poboljšati, prenosi Biznis.rs.

– Njemačka ekonomija se suočava sa ogromnim izazovima. Izgubljeni su jeftina energija iz Rusije, prodajna tržišta u Kini, ali i gotovo besplatna američka garancija bezbjednosti – pojasnilo je Martin Belčev iz FrontierViewa.

SARAJEVO – Na Sarajevskoj berzi danas su prodati trezorski zapisi FBiH od gotovo 28 miliona KM.

Aukcijom trezorskih zapisa FBiH, sa rokom dospijeća šest mjeseci, metodom višestrukih cijena upisano ukupno 2.845 trezorskih zapisa čime je za emitenta prikupljeno ukupno 27.954.184 KM, saopšteno je iz Berze.

Na Sarajevskoj berzi ukupan promet danas je iznosio 28.222.037 KM.

Na Kotaciji fondova ostvaren je promet dionicama “ZIF bosfin” Sarajevo u iznosu od 220 KM. Kurs ovog fonda iznosio je 0,44 KM.

Na Slobodnom tržištu jedan promet je bio 173.827 KM, u okviru 15 transakcija prometovano je 5.534 dionice.

Najveći dnevni promet ostvaren je dionicama emitenta Rudnici boksita Jajce u iznosu od 131.325 KM. Kurs ovog emitenta iznosio je 51,50 KM.

Na Slobodnom tržištu dva ostvaren je promet dionicama emitenta “Igman” Konjic u iznosu od 1.870 KM. Kurs ovog emitenta iznosio je 170 KM.

Najveći dnevni rast vrijednosti zabilježile su dionice emitenta Rudnici boksita Jajce od tri odsto i dostigle su cijenu od 51,50 KM, dok je dnevni pad registrovao “ZIF bosfin” Sarajevo od 2,22 odsto sa cijenom od 0,44 KM.

Na vanberzanskom tržištu evidentirana je trgovina dionicama emitenta “Brovis” Visoko u vrijednosti od 91.935 KM, u okviru 33 transakcije prometovano je 10.215 dionica. Srna

Objava FBiH se trezorskim zapisima zadužila 28 miliona KM prenijeta sa portala Capital.ba – Informacija je capital.