Studija pod vodstvom Kvinslendskog univerziteta objašnjava kako su neki gušteri razvili otpornost na smrtonosne neurotoksine najotrovnijih zmija Australije.
Naslijeđena otpornost
Istraživanje se fokusiralo na interakcije između smrtonosnih australijskih zmija i guštera varana kao što je komodo zmaj, piše Phys.org.
– Istraživanje je pokazalo da je većina velikih varana koji love otrovne zmije naslijedila otpornost na neurotoksine, što je možda povezano s njihovim predatorskim načinom života – kaže profesor Brajan Fraj.
Istraživači su napravili model zmijskog ugriza koji dostavlja otrov na određenu receptorsku lokaciju za koju znamo da je meta otrova.
Evolucija je dala ovim ogromnim gušterima sposobnost da se suprotstave otrovima, ali ne brane se svi na isti način. Istraživači su također bili iznenađeni otkrićem da dvije grupe ogromnih varana – komodo zmaj i džinovski varan – imaju reduciranu hemijsku otpornost na otrov, ali koriste svoju fizičku građu da se zaštite od zmija.
-Kompaktne, koštane ljuske su dovoljne za zaštitu od zmijskog ujeda, dok veliki zubi brzo raskomadaju žgoljave zmije. Veličina i mehanička zaštita mogu smanjiti potrebu za hemijskom otpornošću – u suštini, evolucija je dala prednost fizičkoj snazi u odnosu na biohemiju – kaže Fraj.
Istraživači su otkrili i da su neki maleni varani izgubili hemijsku otpornost pošto su evoluirali da žive iznad tla i udaljeno od predatora, dok su drugi sitni gušteri dobili otpornost kad su evoluirali da kopaju rupe i tunele u zemlji.
-Direktan pristup zbirkama tkiva iz muzeja bio je efikasan i etičan pošto nismo morali da potrošimo mnogo novca i vremena za hvatanje životinja u divljini – rekao je Fraj.
Doktorand Utpala Čandrasekara kaže da rezultati istraživanja pokazuju dinamičnu prirodu evolucionih procesa u delikatnim ekosistemima. Australske zmije su razvile moćne otrove protiv odbrane guštera, što ukazuje na intenzivnu dinamiku između predatora i plijena.
Biološka trka
Kad gušteri evoluiraju, zmije uzvrate još jačim otrovima. To je biološka trka u naoružavanju, a promjena je jedina konstanta.
U planu je proučavanje srodnih velikih guštera u Africi i Aziji radi proširenja znanja o ovim fascinantnim životinjama, piše avaz.
Haber.ba