NBS: U 2021. porasle i dinarska štednja i upotreba dinara u finansijskom sistemu

BEOGRAD – Prošlu godinu dinarska štednja završila je sa rastom od oko 12 odsto, dostigavši krajem decembra vrijednost od 104,2 milijarde dinara, stoji u izvještaju Narodne banke Srbije. U istom periodu upotreba dinara u finansijskom sistemu bila je na najvišem nivou od 2008. godine, od kada se prati ovaj pokazatelj.

Foto: Politika

„U proteklih devet godina dinarska štednja je povećana gotovo šest puta (rast od 86,3 milijardi dinara). Polovina ukupnog rasta (43,1 milijardi dinara) ostvarena je u poslednje tri godine zahvaljujući održanoj makroekonomskoj stabilnosti koja je preduslov za sticanje i očuvanje poverenja građana u domaću valutu. Devizna štednja u istom periodu takođe beleži rast, iako relativno (procentualno) nešto umereniji (59,2 odsto) u odnosu na dinarsku štednju, i to sa 8,3 milijardi evra krajem 2012. godine na 12,7 milijardi evra krajem 2021. godine“, navodi NBS.

Štednja u dinarima i dalje isplativija

Redovna polugodišnja analiza isplativosti štednje, urađena za period od decembra 2012. do decembra 2021. godine, potvrdila je da je isplativije štedeti u domaćoj valuti.

Primjera radi, štedišta koji je ulog u dinarima u vrijednosti od 100.000 dinara oročio na godinu dana i zanavljao u periodu od devet godina, na kraju perioda oročenja u decembru 2021. godine dobio bi blizu 36.000 dinara (preko 300 evra) više od štediše koji je u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio protivvrijednost istog iznosa.

„Kada su u pitanju depoziti oročeni na tri meseca, štednja u dinarima bila je isplativija od štednje u evrima u 88 odsto tromesečnih potperioda, a kod štednje oročene na dve godine, dinarska štednja je bila unosnija u svim dvogodišnjim potperiodima. Prema tome, bez obzira na period oročavanja štednje (kratkoročno ili dugoročno) – u prethodnih devet godina bilo je isplativije štedeti u domaćoj valuti“, navodi NBS. Bif.rs

Objava NBS: U 2021. porasle i dinarska štednja i upotreba dinara u finansijskom sistemu prenijeta sa portala Capital.ba – Informacija je capital.