“Sve u svemu, stoji dobro. BDP je u porastu, nismo imali recesiju koju su mnogi očekivali. Nezaposlenost je manja od četiri odsto sad već skoro 23 meseca uzastopno, i to je novi rekord”, kaže Selcuk Eren, ekonomista iz istraživačke kuće Conference Board.

Ali, uprkos dobrim parametrima, većina Amerkanaca (68 odsto) kaže da se ekonomska situacija pogoršava, pokazuje istraživanje Gallupa sa kraja prošle godine.

Četvero od petero Amerikanaca stanje ekonomije opisuje kao “loše” (45 odsto) ili “osrednje” (33 odsto). Svega 19 odsto ispitanika je ekonomiju ocijenilo kao dobru.

“Ljudi nekada ne razmišljaju o tome. Misle samo na to koliko novca troše na namirnice, stanovanje… Mislim da je to jedan od razloga što ne vidimo pozitivan uticaj ekonomije u ovim istraživanjima”, kaže Eren.

Istraživanje iz januara koje su sproveli ABC i Ipsos pokazalo je da 90 odsto republikanaca, 74 odsto neopredijeljenih i 49 odsto demokrata misli da je ekonomija u lošem stanju. Samo 31 odsto ispitanika kaže da podržava način na koji Biden upravlja ekonomijom, a 56 odsto to ne podržava.

Justin Wolfers, profesor javnih politika i ekonomije na Univerzitetu u Michiganu, dovodi u pitanje tačnost ovih anketa i kaže da ponašanje ljudi pokazuje da veruju da ekonomija dobro stoji.

“Kako da znamo da su američki potrošači optimisti? Mislim da je prvi faktor potrošnja, jer ako očekujete da će situacija biti loša, onda štedite i čuvate novac za slučaj recesije. Ljudi troše tako da ne samo da misle da je ekonomija sada u dobrom stanju, nego vjeruju da će tako i biti”, kaže on.

Također je moguće da na odgovore na pitanja o ekonomiji utiče i politička orijentacija birača.

“Postoje neke unutrašnje nekoherentnosti u ovim istraživanjima, ljudi zapravo izražavaju svoja osjećanja o predsjedniku kada govore o ekonomiji”, smatra Greg Ip, glavni ekonomski komentator u Wall Street Journalu.

Ip i Wolfer su govorili na seminaru Brookings instituta koji je moderirala Sara Eisen sa televizije CNBC.

“Kada razgovaram sa ljudima, velikim investitorima, izvršnim direktorima kompanija – oni ne daju Bidenu velike zasluge za ekonomiju. Kažu da se to dešava uprkos tome što on želi da poveća poreze, da poveća korporativne poreze i da se otarasi svih proizvođača nafte – jer sve to je loše za ekonomiju”, kaže Eisen.

Selcuk Eren, sa druge strane, misli da su i Biden kao i Trump, donosili odluke koje su pomagale ekonomiji. Bidenov Akt o smanjenju inflacije iz 2022. je imao cilj da zaustavi rast inflacije smanjenjem deficita u budžetu federalne vlade.

Druge akcije koje su pomogle ekonomiji, uprkos masovnim otpuštanjima tokom pandemije Covida, bile su i pomoć za nezaposlene, jednokratne poreske olakšice i direktne isplate pomoći američkim domaćinstvima.

“Uspjeli smo da se brzo oporavimo od velikog gubitka poslova tokom pandemije. Da nije bilo vladine intervencije, ne bi se tržište rada tako brzo oporavilo i stopa nezaposlenosti bi bila visoka duže vrijeme. Tako da ima mnogo pozitivnih poteza, neki su povučeni u prethodnoj administraciji i nastavljaju se do danas”.

Drugi razlog za to što se ljudi osjećaju loše u vezi sa ekonomijom može biti i to što se benefiti iz doba pandemije polako ukidaju.

“Skoro četiri godine, studenti nisu isplaćivali rate kredita i sada to već moraju. To će negativno uticati na ljude. Kada ljudima nešto date, a onda toga nema – iako se znalo da je to privremeno, to izaziva negativna osjećanja”, objašnjava Eren.

Postoje pokazatelji da Amerikanci ipak počinju bolje da se osjećaju povodom niže inflacije – koja je 2022. bila najniža u proteklih 40 godina, a sada je oko 3 odsto.

Anketa Univerziteta u Michiganu pokazala je da je pozitivno osjećanje kod potrošača najveće od 2021, što može da ukaže na to da će se jaz između percepcije potrošača i stanja ekonomije uskoro smanjiti.

(Glas Amerike)