Rezultati istraživanja sprovedenog na 226 stanovnika Montreala u dobi od 59. do 93. godine, su sljedeći:

Ljutnja i gnjev više škode fizičkom zdravlju starijih osoba od osjećaja tuge, a naučnici kažu da mogu pojačati upalne procese povezane sa hroničnim bolestima poput bolesti srca, artritisa i raka, objavilo je Američko udruženje psihologa (APA) u časopisu “Psychology and Ageing”.

Glavna autorka studije, Megan A. Barlou, objašnjava da ljutnju u većini slučajeva uzrokuje to što većina starije populacije zbog poznih godina više nije u stanju da obavlja sve aktivnosti kao u mlađoj dobi. Dio njih je teško podnio gubitak supružnika, a ni njihova fizička pokretljivost više nije ista.

Barlou kaže da je istraživanje pokazalo kako, za razliku od tuge, gnjev i ljutnja kod starijih osoba mogu rezultirati razvojem hroničnih bolesti!

Sa kolegama je sprovela istraživanje da bi se ustanovilo pridonose li ljutnja i tuga razvoju upala, prirodnom imunološkom odgovoru organizma na infekcije ili oštećenja tkiva.

Upalni procesi, generalno gledajući, pomažu organizmu da se zaštiti od bolesti i pridonose oporavku od bolesti ili zaceljenju oštećenog tkiva, ali dugotrajne upale, naprotiv, rezultiraju hroničnim bolestima u trećoj životnoj dobi.

Učesnike istraživanja grupisali su u mlađe seniore (od 59 do 79 godina) i starije seniore, odnosno one od 80 godina naviše. U sedam dana učesnici ispitivanja ispunili su kratke upitnike o tome koliko su ljuti ili tužni.

Autori studije su iz uzoraka krvi ispitanika ustanovili da li se u njihovom organizmu razvila neka upala pa su morali da odgovore na pitanje da li boluju od bilo kakvih hroničnih bolesti povezanih sa životnom dobi.

Koautorka studije, dr. Karsten Vroš, kaže kako se pokazalo da je svakodnevni osjećaj gnjeva bio povezan sa višim upalnim parametrima i hroničnim bolestima kada se radilo o osobama u dobi od 80 i više godina, ali to isto nije važilo za mlađe seniore. Studija je pokazala i da osjećaj hronične tuge ni u jednoj grupi nije bio povezan sa razvojem upala ili hroničnih bolesti.

Megan Barlou je pojasnila da tuga starijim seniorima može čak i pomoći u prilagođavanju na fizičko i kognitivno propadanje koje dolazi sa godinama jer se jednostavno pomire sa činjenicom da neke ciljeve više ne mogu realizovati.

Studija upućuje na to da nisu baš sve negativne emocije same po sebi loše i da u određenim okolnostima mogu postati korisne, pojasnila je.

Ističe da su ljutnja i gnjev emocije koje bilo koga mogu motivisati da ostvari neke životne ciljeve, pa bi mlađi seniori trebalo da ih iskoriste kao svojevrstan podsticaj u prevladavanju životnih izazova i gubitaka što će im na duže staze pomoći da ostanu zdraviji, piše “Stil“.