Neven donosi manju dobit, ali su i manja ulaganja.

Cena od 800 dinara (6,8 eura) za kilogram očišćenog korena belog sleza razlog je što se za sadnju te lekovite biljke odlučuje najveći broj broj zadrugara i kooperanata zadruge Zaplanjski zasad iz Gadžinog Hana. Za kilogram suvog cveta nevena proizvođači su minule sezone dobijali 600 dinara (5,1 euro) , za kilogram vranilove trave 150 dinara ( 1,28 eura) , a za kilogram peršuna 140 dinara (1,19 eura) , piše Agroklub.

Prema rečima direktora te zadruge Zorana Ilića, računica pokazuje da se sa svega 10 ari zemljišta zasađenim belim slezom u jednoj sezoni može zaraditi do 100.000 dinara (850 eura) , dok su ulaganja oko 20.000 dinara- 170 eura.

“Od svih lekovitih trava koje se uzgajaju na našem podneblju, beli slez zahteva najveća ulaganja, ali je i njegova cena najbolja. Ta biljka zahteva đubrenje i dva tretiranja zaštitnim sredstvima i otuda ulaganja od 20.000 dinara za 10 ari”, razjasnio je Ilić.

Beli slez najisplativiji

Prema njegovim rečima, među zadrugarima i kooperantima dosta je popularan i neven, koji sa 10 ari može doneti prihod od oko 50.000 dinara, a koji zahteva ulaganja od oko 15.000 dinara.

“Beli slez je najteži za čišćenje jer može samo da se ručno ljušti, ali je neven najteži za branje, pošto se bere između 9 i 16 sati, kada je sunce najjače i to svakog drugog ili trećeg dana, od juna do prvih mrazeva.”

Zadrugari Zaplanjskog zasada uzgajaju, ali na manjim površinama, i vranilovu travu i peršun.

“Protekle dve godine nisu išle naruku uzgajivačima lekovitog bilja. Epidemija virusa korone uticala je da pojedina domaćinstva odustanu od uzgajanja, a pojedini da smanje zasade. Veoma sušna prošla godina uticala je da prinosi budu za 40 odsto manji u odnosu na 2020. godinu”, izjavio je Ilić.

Neven najteži za branje

Zadruga Zaplanjski zasad sada ima 15 zadrugara i 50 onih koji nisu samo sa područja Gadžinog Hana već i iz Dimitrovgrada, Medveđe, Aranđelovca, Vranja, Jagodine, Zaječara i Niša.

„Uzgajanjem lekovitog bilja mogu da se bave vlasnici poljoprivrednih gazdinstava, a taj uslov postoji jer sve finansijske transakcije idu preko računa. Zadrugari i kooperanti ne moraju da se bave organskom proizvodnjom, ali potrebno je da prođu određenu edukaciju i da imaju određeno iskustvo u obradi zemlje, kazao je Ilić.

Prema njegovim rečima, proizvodnju kooperanata zaduga redovno prati i na njivama, ali i posredstvom fotografija.

Uzgajivači su obavezni da tokom godine redovno fotografišu svoje zasade i da ih zajedno sa opisom stanja zasada šalju zadruzi, koja ih potom prosleđuje stručnjacima Instituta Josif Pančić.

Kako kaže Ilić, domaćinstva moraju da koriste seme sa deklaracijom koje im zadruga obezbeđuje i tokom produkcije ne smeju da po sopstvenom nahođenju koriste đubriva i zaštitna sredstva.

Uzgajivači moraju da se striktno pridržavaju uputstva za sadnju i gajenje koje dobijaju od Instituta. Isključena je bilo kakva mogućnost upotrebe nedozvoljenih sredstava zbog toga što se ovo bilje otkupljuje od svakog proizvođača pojedinačno i pojedinačno analizira u laboratoriji.

Prema rečima sagovornika portala, pored strogih pravila proizvodnje, kooperanti ne brinu o prodaji lekovitog bilja, jer zadruga ima ugovoren plasman sa pomenutim Institutom.

Zadrugari i kooperanti nemaju ni dilemu koliko će zaraditi od prodaje, jer je još pre početka radova na njivi budu obavešteni kolika će biti cena jednog kilograma roda.