Ne očekuje se brzo smirivanje na tržištu energenata, niti značajni pad cena, a velike i moćne zemlje kontrolisaće cene nafte, kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu i član predsedništva Saveza ekonomista Srbije Boban Stojanović.

U razgovoru za Anadolu Agency (AA) komentariše i gasni sporazum Srbije i Rusije i uticaj gasne krize na region Zapadnog Balkana i Evropu.

Krajnji ishod gasnog aranžmana Srbije i Rusije zavisiće, objašnjava profesor, od geo-političkih kretanja i berzanskih cena gasa i nafte.

“Aranžman je ponovo sklopljen po takozvanoj naftnoj formuli, znači da se cena gasa u dobroj meri vezuje za berzansku cenu nafte. To može biti dobro i loše, sve zavisi kako će se dalje odvijati situacija, ne toliko sa ponudom energenata, već sa kanalima njihove distribucije“, govori Stojanović.

Trogodišnji gasni aranžman određuje da cena gasa, umesto dosadašnjih 270, može da varira od 310 do 400 dolara za hiljadu kubnih metara gasa.

“To omogućava oscilacije od 30 posto gore ili dole, što će zavisiti od kretanja cene nafte. Gas nije izolovani proizvod, nego će njegova kupovina vrednosno zavisiti od cene nafte. Aranžman je, u principu, dobar s obzirom na aktuelna kretanja“, smatra Stojanović.

Prema njegovim rečima, Srbija je problem na određeno vreme rešila, dok se region snalazi.

“Aranžman po istom principu nije napravljen ni sa Bosnom, ni sa Severnom Makedonijom, ni sa Bugarskom, sve su to različite zemlje. Možda bi bilo bolje da je Zapadni Balkan zajedno nastupio u snabdevanju gasom. Bile bi veće količine, sigurno i niže cene i povoljniji aranžman, ali to u ovim uslovima nije moguće. Evo, i na primeru energenata vidimo heterogenost našeg regiona – Zapadnog Balkana, pa i šire. Vidite da Hrvatska takođe ima svoju orijentaciju u snabdevanju energentima, i u toj šarenolikosti Srbija je, uslovno rečeno, dobro prošla“, kaže profesor.

Međutim, pošto je Srbija trenutno stopostotno vezana za ruski gas, mora se usmeriti na traženje alternativa jer, dodaje Stojanović, “sloboda je mogućnost izbora, a ako nemate izbor, nemate ni slobodu“.

“Srbija prvo mora da se pobrine za nabavku 800 miliona kubnih metara gasa koji joj nedostaju. Gasni aranžman sa Rusijom napravljen je samo za deo snabdevanja, doduše veći deo potreba Srbije, ali jedan dobar deo ostaje kao problem. Taj deo će biti plaćen drugim, najverovatnije višim cenama“, očekuje sagovornik.

Alternative se, dodaje on, uveliko traže, ali za njih treba vremena.

“Evo, već imamo aranžman sa Mađarskom o skladištenju gasa i sa Grčkom oko uvoza alternativnog gasa koji neće biti iz Rusije. Ali kažem, to se ne može sprovesti u kratkom, pa čak ni u srednjem roku. Reč je o investicijama koje moraju da traju godinama. Ipak, sadašnje stanje, takvo kakvo jeste, dosta je pozitivno za Srbiju. Ne znam kako će to biti u ostalim zemljama, ali ćemo problem rešavati onako kako ga rešavaju privrede moćnije od naše“, ističe Stojanović.

Još ne vidi kraj energetskoj krizi.

“Ne očekuje se brzo smirivanje na tržištu energenata, ne očekuje se ni pad cena. Možda kod nafte vidimo oscilacije od dvadesetak posto nekoliko meseci unazad, ali mislim da će veliki potrošači, velike i moćne zemlje, kontrolisati cenu nafte“, kaže Stojanović.

Posledice ovih “geo-političkih igara“ u najskorije vreme osetiće krajnji potrošači. Izvesno je da će im već ove zime računi biti skuplji i za grejanje i za struju.

“I građani i industrija će, naravno, dobiti više cene energenata. Već postoje drastična poskupljenja u zapadno-evropskim zemljama. U Grčkoj je električna energija poskupela skoro duplo, tako da to i nas očekuje. Mi ćemo za dve trećine naših potreba gasa plaćati višu cenu u nabavci od sadašnje i neko će morati to da pokrije, najverovatnije stanovništvo i privreda“, zaključuje profesor Stojanović.