Kako to radimo na sebi – pitanje je koje bi postavio svako ko se makar jednom našao u situaciji  da čuje da je neko napredovao u nekom segmentu života tako što je radio na sebi. Svakako da je to neka vrsta unapređenja, ali kako to zaista izgleda u praksi i da li će rad na sebi da nam sigurno donese boljitak. Lični razvoj je nešto što nas u profesionalnoj karijeri u jednom trenutku počinje zanimati više od novca koji zarađujemo – zato je važno da toga budemo svesni i da izbegnemo pasivnost i monotoniju. Nema izgovora – na sebi možemo i moramo raditi svakodnevno.

Umnožavajte veštine i sposobnosti

Ne svodi se rad na sebi samo na nove informacije koje saznajemo i primenjujemo u nečemu. Naprotiv, u ličnom razvoju su mnogo važnije veštine i sposobnosti koje ujedno i pozitivno menjaju naš pristup i razumevanje nekih stvari. Različite veštine su nam potrebne svaodnevno – jer svakodnevno smo u kontaktu sa ljudima i u nekom poslu, te se  nalazimo u različitim situacijama, za koje su nam potrebne i različiti pristupi.

Rad na sebi podrazumeva pre svega poznavanje sebe

Da bismo mogli da unapredimo sebe, prvo sebe moramo poznavati. Ako smo u stanju da objektivno sagledamo situaciju ili problem, onda ćemo mogi i uspešno da je razrešimo ili prebrodimo. Tako je i kada je u pitanju naša ličnost – za rad na sebi potrebno je da budemo samosvesni i da znamo šta je izvvor našeg nezadovoljstva, da stremimo nekom cilju koji će nam doneti satisfakciju i priliku da se bolje osećamo kada ga ispunimo. Vašna je , pritom, pozitivna energija, koju opet treba da znamo kako da sačuvamo i odakle da je crpimo. Sve navedene stvari su poprilično povezane. Zato, kada bismo hteli da na neki način deginišemo šta bi to bio rad na sebi, mogli bismo reći da je to sve ono što radimo da bismo se osećali bolje, i da ismo imali kvalitetniji život.

Šta nam je potrebno da bismo se unapredili

Za sve što radimo potrebno je vreme, a za rad na sebi je pre svega potrebno da u svakom danu imamo vreme za sebe – i to bez griže savesti da smo sebični jer se posvećujemo sebi, a ne porodici, prijateljima, svakodnevnim obavezama. Svi smo svakodnevno izloženi tolikom broju informacija, a zatim i tolikim stvarima koje nas uznemiruju, da nam je potrebno da imamo trenutke u kojima će preovladavati tišina i u kojima ćemo moći da čujemo svoje misli.

Organizacija vremena je takođe nešto što nam omogućava da smanjimo svakodnevni stres, no nisu ljudi uvek vešti u tome. E tu konačno dolazimo do toga da nam je potrebna veština organizacije, od najbanalnijih stvari do onih zaista važnih. I ne tako da postanemo takozvani kontrol frikovi, već da planirano vreme rada u cilju eliminisanja stresnih situacija i panike zbog svakodnevnog nedostatka vremena. Takođe, potrebno je da u svemu tome sebi ne zadajemo previše zadataka i obaveza, nego da ih pravilno rasporedimo.

Dobri primeri su uvek poželjni, ali ne nauštrb toga da izgubimo sebe. Naime, pod uticajem raznuh ljudi iz okruženja i mi ćemo se voditi nekom modom u načinu života. I sigurno svako ima neke ljude u okruženju kojima je upućena rečenica „Jao, kako bih ja voleo/la da mogu tako“. Često nam se čini da je drugima bolje i da drugi bolje rade neke stvari od nas. Ipak, kako smo svi različiti, tako ne leži svakome sve, ne čine svakoga iste stvari srećnim. Kako kažu – sreća je u nama samima, što bi značilo da svako mora da u sebi pronađe ono što ga čini srećnim.

Rezultati rada na sebi vide se odmah

U radu na sebi često će nam trebati i pomoć ljudi sa strane, kao što su psiholozi, takozvani lajfkoučevi i svi oni koji znaju da daju smernice kako da dostignete svoj cilj, da budete zadovoljni i srećni. I to nije proces koji je vremenski ograničen, niti se meri vremenom, niti brojem razgovorima sa onima koji znaju metode i načine kako da radimo na sebi. To je proces koji traje, i u njemu pre  svega biti istrajan, ne posustajati kada dođu crne misli i negativno raspoloženje. To je prirodno da se desi, no u tim trenucima nek nam u glavi bude sve ono što smo već dobro uradili za sebe.