Evropska komisija je u svojoj ljetnoj ekonomskoj prognozi predvidela je rast privrede EU od 2,7 odsto u 2022. godini, dok se za 2023. predviđa pad na 1,5 odsto, odnosno 2,6 i 1,4 odsto u Eurozoni.

Istovremeno, previđa se da će prosječna godišnja inflacija dostići “istorijskim maksimum” u 2022. godini od 7,6 odsto u evrozoni i 8,3 procenta u EU, prije smanjivanja u 2023. na četiri i 4,6 odsto, prenosi Tanjug.

Predstavljajući najnoviju ekonomsku prognozu za EU i evrozonu, komesar za ekonomiju, Paolo Ðentiloni, naglašava da rat Rusije protiv Ukrajine i dalje negativno utiče na ekonomiju EU, postavljajući je na put nižeg rasta i veće inflacije u odnosu na prethodnu proljećnu prognozu.

“Akcije Moskve remete snabdijevanje energentima i žitom, podižu cijene i slabe povjerenje. U Evropi, zamah ponovnog otvaranja naših privreda će podržati godišnji rast 2022. godine, ali za 2023. godinu značajno smo revidirali našu prognozu. Očekuje se da će rekordno visoka inflacija dostići vrhunac kasnije ove godine i postepeno opadati u 2023”, objašnjava Ðentiloni.

Ðentiloni upozorava da razvoj rata u Ukrajini, posebno isporuke gasa za Evropu, kao i mogućnost ponovnog jačanja pandemije kovid-19, predstavljaju rizik kako za razvoj evropske ekonomije tako i za dalju inflaciju.

Istovremeno, u Briselu ukazuju da bi nedavne tendencije pada cijena nafte i druge robe mogle da se intenziviraju, što bi dovelo do bržeg pada inflacije nego što se trenutno očekuje.

Dodaje se i da bi se, zahvaljujući snažnom tržištu rada, privatna potrošnja u Evropi mogla pokazati otpornijom na povećanje cijena ako bi domaćinstva koristila više svoje akumulirane štednje.